Oporezivanje kriptovaluta u Srbiji: vodič kroz stvarne obaveze

Dobitak od kriptovaluta nije isto što i promet na računu

Kada neko u Srbiji proda bitcoin, ethereum ili stelar po kursu koji je viši od kursa po kojem ga je stekao, nastaje kapitalni dobitak. Poreska uprava to tretira kao dohodak od kapitala, a ne kao promet iz redovne delatnosti. To praktično znači da se ne oporezuje ceo iznos koji legne na račun, već razlika između prodajne i nabavne cene, uz mogućnost umanjenja za dokumentovane troškove transakcije.

Stopa je 15 odsto na utvrđenu osnovicu. Ako ne postoji dokaz o nabavnoj ceni, poreski organ može uzeti da je osnovica ceo prodajni iznos. Zato je prvi savet koji iskusni trgovci daju početnicima: čuvajte izvode sa berze i mejlove o izvršenju naloga. Bez toga, ono što je za vas bila serija malih trgovina postaje oporeziv iznos koji nema veze sa stvarnom zaradom.

Posebna je situacija kod onih koji trguju često i intenzivno. Ako se iz naloga vidi desetine transakcija dnevno, sa jasnom namerom da se ostvari prihod, može se pokrenuti pitanje da li se radi o samostalnoj delatnosti. Za trgovca koji kupi i drži, razlika je jasna; za onog koji dnevno ulazi i izlazi, dokumentacija postaje ključna.

Emisiona premija, rudari i ono što se najčešće prećuti

Kod rudarenja priča je drugačija. Kada rudar iskopa blok i dobije nagradu, ta nagrada se u trenutku prihoda vrednuje po tržišnoj ceni i oporezuje kao prihod. Ako se dobijeni novčići kasnije prodaju po višoj ceni, razlika se dodatno tretira kao kapitalni dobitak. Ovo je deo koji se u domaćim diskusijama često preskače, a u praksi pravi najveće razlike u obračunu.

Izraz koji se pojavljuje u stručnim raspravama, emisiona premija, odnosi se upravo na tu razliku između nominalne vrednosti i cene po kojoj novčić ulazi u promet. Za rudara u Sečnju ili ekipu koja je postavila rig u Rumenci kod Novog Sada nije presudno kako se tačno zove kategorija, nego da se prihod priznaje kada je stečen, a ne kada je prodat.

Šta donosi rudarska oprema

Rashodi za struju, internet i hlađenje mogu se priznati pod uslovima koji važe za samostalnu delatnost, ako je rudarenje organizovano na taj način. Za fizičko lice koje rudari povremeno, u praksi je najčešće reč o povremenom prihodu, a ne o stalnom poslovanju. Ono što ne prolazi jeste kupovina grafike bez računa.

Prijava PPDG-3R: koraci koje ljudi preskaču

Dobitak od prodaje kriptovaluta prijavljuje se na obrascu PPDG-3R u roku od 30 dana od isteka kvartala u kojem je transakcija izvršena. Kvarteri su kalendarski. Mnogi naprave grešku jer misle da se prijavljuje po godišnjem preseku, pa propuste rok i dobiju poziv za dopunu. Prijava se podnosi elektronski preko portala Poreske uprave.

Uz prijavu idu dokazi: izvod sa berze ili menjаčnice, potvrda o uplati i podaci o identitetu druge strane ako je transakcija bila direktna. Kod peer-to-peer prodaje, gde se novac prebacuje na tekući račun, banka može zatražiti objašnjenje porekla sredstava. To nije automatska prijava, ali je razlog više da sve bude dokumentovano.

Kod poklona i nasleđa kriptovaluta, kao i kod prenosa između sopstvenih novčanika, ne nastaje oporezivi događaj. Ali u trenutku prodaje nasleđenih novčića osnovica je vrednost u momentu nasleđa, pa se opet sve svodi na evidenciju.

Zablude koje koštaju: od „velike prevare“ do lažnih alata

U Srbiji se često čuje da su kriptovalute velika prevara. To nije tačno kao opšta tvrdnja, ali je tačno za veliki broj konkretnih slučajeva. Najčešći obrazac nije sam bitcoin, nego šeme koje obećavaju fiksni prinos, često organizovane po principu multi level marketinga, gde se zarada starijih članova isplaćuje iz uplata novih.

Drugi obrazac su licencirani centri za korisničku podršku stranih, često izraelskih kompanija u Beogradu, gde se ljudi zapošljavaju da telefonom prodaju investicione pakete. Posao je legalan sa stanovišta radnog odnosa, ali ono što se prodaje često nije. Provera je jednostavna: ako platforma traži uplatu na račun fizičkog lica ili kripto novčanik bez mogućnosti povlačenja, nema tu šta da se proverava.

Tu su i aplikacije koje obećavaju da „iskopaju“ novčić na telefonu, popularno zvane miner apk, kao i razni signal servisi i botovi za trgovanje. Nijedan telefon danas ne može da rudari sa profitom, a signali se prodaju upravo onima koji ne razlikuju dobitak od gubitka. Prvi korak kod svake sumnje je provera da li provajder ima registrovanog zastupnika u Srbiji i da li se sredstva drže u sopstvenom novčaniku.

Praktično: šta sačuvati i gde stati

Ako ste kupovali na domaćoj menjаčnici ili preko kartice, sačuvajte potvrdu o transakciji u istoj valuti u kojoj je plaćanje izvršeno. Ako ste koristili berzu, preuzmite godišnji izveštaj sa listom svih trgovina. Kod oflajn čuvanja, takozvanog ledžer novčanika, zapišite datum i cenu po kojoj je novčić primljen, jer se kasnije teško rekonstruiše.

Kurs za preračunavanje u dinare uzima se sa referentne liste, a ne sa sajta gde ste trgovali. Za stelar ili neku manje likvidnu kriptovalutu često ne postoji domaći kurs, pa se koristi kurs prema evru ili dolaru i onda preračunavanje u dinare. Ove male razlike u praksi menjaju osnovicu za nekoliko procenata.

Na kraju, najveća ušteda nije u porezu, nego u tome da ne uđete u priču koja nema dokumentaciju. Kriptovalute koje se dele besplatno pri registraciji, kladionice koje primaju bitcoin i slične ponude mogu biti legitimne, ali svaka od njih ostavlja trag koji poreska uprava može da prati. Uredna evidencija je ono što razlikuje hobistu od nekoga ko ima problem.