Trgovina kriptom bez registracije i krivična odgovornost

Krivični zakonik i kriptovalute: gde ste na sigurnom, a gde prelazite crtu

Kada je 2021. godine Narodna skupština usvojila izmene Krivičnog zakonika, malo ko je obratio pažnju na član 246a. On kaže da je „organizovanje ili omogućavanje trgovine virtuelnom valutom“ kažnjivo zatvorom od šest meseci do pet godina. U praksi to znači da nije zabranjeno posedovati bitcoin, ali jeste pružati usluge menjačnice ili berze bez registracije i pridržavanja propisa o sprečavanju pranja novca. Za nekoga ko kod kuće rudari ili povremeno trguje na stranim berzama, zakon je jasan: nema krivičnog dela. Za onoga ko organizuje „brzu“ zamenu keša za kripto u Beogradu, situacija je drugačija.

Upravo tu nastaje najčešći problem. Mnogi su počeli da primaju uplate u kriptovalutama i isplaćuju dinare u kešu, misleći da je to samo „trgovina“. Bez registracije kod Uprave za sprečavanje pranja novca i bez evidencije klijenata, takva radnja lako pređe u zonu krivičnog dela. Posebno ako se pojavi sumnja da novac potiče od prevare ili utaje poreza. U Srbiji je tokom 2023. i 2024. podignuto nekoliko optužnica protiv takozvanih „kripto menjača“ koji su radili bez ikakve dokumentacije.

Šta kaže Zakon o digitalnoj imovini

Zakon o digitalnoj imovini, koji se primenjuje od 2021. godine, uvodi licenciranje pružalaca usluga povezanih sa digitalnom imovinom. Da biste legalno vodili menjačnicu ili berzu, potrebna vam je dozvola Komisije za hartije od vrednosti. Fizička lica mogu da trguju bez licence, ali samo za sopstveni račun. Čim počnete da trgujete za tuđi račun ili da držite sredstva drugih ljudi, ulazite u regulisanu oblast. Prekršajne kazne su od 100.000 do 2.000.000 dinara, a krivična odgovornost nastupa kada postoje elementi iz člana 246a.

Posebno je osetljivo rudarenje. Samo po sebi nije zabranjeno, ali ako se rudari na tuđoj struji ili u poslovnom prostoru bez prijave delatnosti, može doći do poreske utaje. Poreska uprava tretira prihod od rudarenja kao drugi dohodak, sa stopom od 20% na razliku između prihoda i troškova, uz obavezu plaćanja doprinosa ako se radi o trajnoj delatnosti. Mali rudari koji prodaju nekoliko hiljada dinara mesečno retko su meta, ali oni sa ozbiljnim farmama jesu.

Kako se u praksi procesuiraju kripto prevare

Najveći broj krivičnih predmeta ne odnosi se na rudarenje, već na prevare sa investicionim šemama. Tipičan scenario: stranica obećava „dupli bitcoin“ ili „kripto bajku“ sa zagarantovanim prinosom, žrtve uplaćuju, a novac nestaje. Tu se primenjuje član 208 (prevara) i član 223 (pranje novca). Sudovi su u nekoliko slučajeva zauzeli stav da kriptovaluta može biti predmet prevare, jer ima imovinsku vrednost. Presuda Apelacionog suda u Beogradu iz 2022. potvrdila je da se „virtuelna valuta“ smatra imovinom u smislu zakona.

Zanimljivo je da žrtve često ne prijave slučaj jer misle da je trgovina bila anonimna. Ali transakcije na blockchainu su javne i forenzičari mogu da prate tok novca. Upravo su analize blockchaina pomogle da se identifikuju počinioci u nekoliko slučajeva u Novom Sadu i Nišu. Zato savet za svakoga ko je prevaren nije da ćuti, već da sačuva dokaze — screenshotove, adrese novčanika i komunikaciju — i prijavi u policijskoj stanici.

Rizik od „kripto zaštite“ i virusa

Posebna vrsta prevare je iznuda. Napadači šalju mejlove sa tvrdnjom da su zarazili računar i traže isplatu u bitcoinu. U Srbiji je 2023. zabeležen talas takvih poruka, a neki korisnici su dobili i uputstvo kako da „otključaju fajlove zaražene kripto virusom“. Reč je o klasičnom blefu: ako nemate backup, ne plaćajte. Policija ne može da vrati novac, a plaćanje podstiče dalje napade. Umesto toga, prijavite slučaj i obratite se Nacionalnom CERT-u, koji pomaže u analizi.

Kada je reč o samoj trgovini, najbezbednije je koristiti registrovane berze koje imaju rešenje za Srbiju. Domaće menjačnice morale su da se usklade sa zakonom, pa danas nude jasne uslove i evidenciju. Ako koristite inostranu berzu, proverite da li zahteva poreski broj i da li prijavljuje prihode. Poreska uprava može da traži podatke od berze putem međunarodne razmene, što se već dešavalo.

Poreski tretman i praktični koraci

Prodaja kriptovaluta u Srbiji podleže porezu na kapitalni dobitak po stopi od 15%. Ako prodate bitcoin koji ste držali duže od 10 godina, porez se ne plaća. Ovo oslobođenje je uvedeno Zakonom o porezu na dohodak građana i retko se pominje u medijima, ali je korisno za dugoročne investitore. Prihod od rudarenja tretira se drugačije — kao drugi dohodak, sa stopom od 20% i obavezom samoprijavljivanja.

U praksi, mnogi mali trgovci ne prijavljuju zaradu jer smatraju da je transakcija anonimna. Rizik je veći nego što izgleda: banke u Srbiji imaju obavezu da prijave sumnjive transakcije, a svaka uplata sa kripto berze na račun fizičkog lica može da pokrene proveru. Ako se utvrdi da prihod nije prijavljen, sledi porez sa kamatom i moguća prekršajna kazna.

Šta uraditi ako sumnjate na prevaru

Prvi korak je da prekinete svaku komunikaciju sa osobom ili platformom koja traži dodatne uplate. Drugi je da sačuvate sve dokaze — mejlove, poruke, adrese novčanika i transakcije. Treći je da prijavite slučaj policiji i, ako je u pitanju sajber incident, Nacionalnom CERT-u. Ako ste ulagali preko domaće menjačnice, obratite se i njihovoj službi za korisnike, jer mogu da blokiraju nalog i pomognu u identifikaciji.

Na kraju, zapamtite da zakon ne zabranjuje posedovanje i trgovinu kriptovalutama, ali zabranjuje organizovanje trgovine bez licence i pružanje usluga bez registracije. Granica je jasna: sopstveni novčanik i povremena prodaja su u redu, a posredovanje za druge bez papira nije.